Ja u   V I Š E G R A D U,

gradu moje dejtonske

sudbine:

hodam,

dišem,

gledam,

govorim,

slušam,

jedem,

pijem,

pišem,

čitam,

crtam,

mislim šta me uspavljuje, 

a šta budi,

šta imam, šta nemam.

Imam slobodu i svoju istinu.

Nemam zašto i šta da prečutim,

neću da budem u sebi zarobljen.

Imam šta da pričam i pišem.

Ponosan sam što ne bježim 

od sebe, sve je istinito, nemam 

razloga u ovim godinama

da podilazim sebi i drugome !

O svemu više u nastavku.