Moj prvi dolazak u Višegrad 1950 u Dom ratne siročadi iz Drugog svjetskog rata u Kalate. To mogu reči da je sudbina jer je posledica rata - masovne ljudske  katastrofe. U Dom sam dolazio u posjetu svojim rođacima Jovanu i Jovanki koje je tu smjestio stric
Mirko, jer su ostali bez oba roditelja. Ja sam dolazio sa rođakom Savom i strinom Jovanom. Jovan i Jovanka su bili mojih godina pa je stric Mirko želio da i ja tu ostanem jer sam i ja ratno siroće, pa da im pravim društvo . Moja porodica to nije odobravala , a i ja sam se iskradao i vraćao vozom-"čirom".

Drugi moj, takođe, sudbonosni dolazak na stalno-privremeni boravak u Višegrad je 1996. posle gubitka zavičaja Dejtonskom odlukom. Međutim, sada sam ja sam odabrao baš Višegrad i bez kajanja, u Andrićevom i mom Višegradu živim i pišem o izgubljenom  zavičaju.